Ruska obaveštajna služba je uspešnija od vojske u ukrajinskom ratu, kažu eksperti iz analitičkog centra.

Ruske bezbednosne i obaveštajne službe su bile više uspešnije u radu u Ukrajini od vojske, tvrde stručnjaci vodećeg odbrambenog analitičkog centra iz Velike Britanije.

Ruske obaveštajne agencije je pripremala invaziju na Ukrajinu od juna 2021, navodi se u izveštaju Kraljevskog instituta za bezbednost (Rusi).

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) brzo je ostvarila dominantan uticaj na stanovnike okupiranih delova Ukrajine, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je sastavljen na osnovu informacija dobijenih od izvora i snimljenih dokumenata, objašnjavaju autori.

Doprinos su dali i ukrajinski obaveštajni zvaničnici, deo informacije dobijenih je i kroz presretnute komunikacije i istraživanja na terenu.

Istraživači kažu da je FSB uspeo da preuzme hard diskove iz državnih kompjutera kako bi identifikovao prokijevske pojedince, uhapsio ih i ispitao.

Jedinice za elektronsko ratovanje su raspoređene kako bi odsekli okupirane delove Ukrajine od sveta, što im omogućava da uspostave kontrolu, saopštio je Rusi.

Šef ruske spoljne obaveštajne službe SVR rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da im je potrebno više vremena za pripremu i zatražio da se invazija odloži.

Njegov zahtev je odbijen, kažu iz istraživačkog centra.

Izveštaj Preliminarne lekcije iz ruskih nekonvencionalnih operacija tokom rusko-ukrajinskog rata, od februara 2022. do februara 2023, na 39 strana objašnjava i upozorava zapadne vlade o obimu ruskih tajnih operacija za infiltriranje u određene zemlje zemlje.

Džek Vatling, glavni autor istraživanja, ukazao je na nedavno hapšenje visokog nemačkog obaveštajnog zvaničnika optuženog za prosleđivanje poverljivih informacija Moskvi.

„Očigledno je", navodi se u izveštaju, „da su ruske specijalne službe uspele da regrutuju veliku mrežu agenata u Ukrajini pre invazije i da je veliki deo tog aparata ostao funkcionalan i posle invazije, obezbeđujući stalan protok obaveštajnih podataka ruskim snagama".

Ruska državna špijunska agencija, FSB, naslednik sovjetskog KGB-a, uspela je da to uradi formiranjem privremenih operativnih grupa koje su imale zadatke da se usredsrede na pojedine gradove, poput Melitopolja.

Kako su ruske snage napredovale, službenici FSB-a bi oduzimali dokumente ukrajinske vlade iz lokalnog štaba, preuzimali hard diskove računara što im je onda omogućavalo da naprave spiskove ko radi za državu i gde žive.

Pretresi po kućama su potom doveli do hapšenja i ispitivanja u podrumima.

Često su ih mučili, navodi Votling, ne toliko da bi se izvukle informacije, već da bi ih zastrašili, da bi se stanovništvo odvratilo od otpora okupaciji.

Rusija je dosledno negirala višestruke optužbe za kršenje ljudskih prava u Ukrajini.

Najmanje 800 ukrajinskih zvaničnika je počelo da radi za FSB od čega neki dobrovoljno, a neki pod prisilom.

U isto vreme, jedinice za elektronsko ratovanje radile su na prekidu pristupa ukrajinskoj televiziji, radiju i internetu, dodatno izolujući stanovništvo u oblastima pod okupacijom.

FSB je procenio da je potrebno da kontrolišu samo osam odsto stanovništva da bi pokorili neku oblast, kaže Votling.

Opšta slika je da su ruske obaveštajne i bezbednosne agencije postigle veći uspeh u Ukrajini nego njena vojska, koja je pretrpela brojne neuspehe.

Međutim, i špijuni su imali određenih propusta.

Pogledajte video: Zašto je Francuska prolasila Žozefin Bejker heroinom

Njihova prvobitna procena pre invazije, koju su dali ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, bila je da će ruske snage biti dočekane raširenih ruku i da će se vlada u Kijevu brzo srušiti.

To se pokazalo pogrešno.

„Ruskim specijalnim službama", kaže se u izveštaju, „nedostaje poštenje da tačno izveštavaju o sopstvenim naporima. Čini se da postoji sistemski problem preteranog izveštavanja o vlastitim uspesima i prikrivanja slabosti nadređenima".

Džek Votling ukazuje na primer ruskog generala u vojnoj obaveštajnoj službi GRU koji je bio zadužen za trovanje u Solsberiju 2018. korišćenjem nervnog agensa novičok u neuspelom pokušaju da ubije Sergeja Skripalja, prebeglog iz KGB-a.

Uprkos tome što je operacija razotkrivena i navodni krivci javno identifikovani, taj general nije smenjen.

Umesto toga, on je unapređen.

Za godinu dana od početka rata u punom obimu, formirana je nova mapa sajber napada, piše francuska odbrambena grupa Tales.

Na samom početku sukoba većina incidenata bila je usmerena samo na Ukrajinu (50,4 odsto u prvom kvartalu 2022. naspram 28,6 odsto u trećem kvartalu), ali je u zemljama EU u poslednjih šest meseci došlo do naglog porasta incidenata vezanih za rat u Ukrajini (9,8 odsto naspram 46,5 odsto globalnih napada).

Tales u izveštaju ističe tri glavne oblasti:

Početkom marta, Majkrosoft je naveo da je Rusija u prvih šest nedelja ove godine pokrenula sajber napade u najmanje 17 evropskih zemalja, a da su ovogodišnji napadi u Evropi uglavnom bili usmereni na vladine organizacije za špijunažu.

Pogledajte video: Zašto Amerika zahteva izručenje Džulijana Asanža

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli.